Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Elektronsko (Internet) bankarstvo (Makedonski)". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



Univerzitet Sv.Kiril i Metodij

Ekonomski fakultet – Skopje

Elektronsko (Internet) Bankarstvo

Marketing na Uslu`ni Dejnosti

Skopje,Maj 2008

Rezime

Sodr`ina

1.1.Voved_____________________________________________str.4

1.2.Glaven del________________________________________ str.5

1.3.Zaklu~ok_________________________________________str.151.4.Koristena literatura___________________________str.16

1.1. Voved

Elektronskoto (internet) bankarstvoto privlekuva golemo vnimanie po~nuvaj}i od krajot na devedesetite godini pa se do denes. Najzasegnati od ovoj nov bran se: bankite, brokerskite ku}i, osiguritelnite kompanii kako i biznis pe~atot,regulatorite i donesuva~ite na zakoni vo biznisot.Ova vnimanie se dol`i delumno na brziot i zna~aen rast na elektornskata komercija (e-komercija) kako i na idejata deka elektronskoto bankarstvo i pla}awe verojatno }e napreduvaat pomalku ili pove}e vo tandem so elektronskata komercija.Industriskite analizi davaj}i pregled na potencijalnoto vlijanie {to elektronskoto bankarstvo mo`e da go ima vrz namaluvaweto na tro{ocite,zgolemuvaweto na prihodite kako i na zgolemuvaweto na udobnosta kaj klientite sozdadoa zna~aen interes i {pekulacii.Temite povrzani so javnata polisa koi{to se pojavija so razvojot na elektronskoto bankarstvo sozdavaat isto taka zgolemeno vnimanie za regulatorite vo bankarskiot sektor kako i za drugite vladini funkcioneri. Me|utoa do dene{en datum poradi maliot broj na sistematski informacii za prirodata i domenot na elektronskoto bankarstvo golem broj od analizite za negovoto vlijanie i pogodnosti se bazirani na nepotkrepeni dokazi i naga|awa.Celta na ova seminarska rabota e da se nadopolni znaeweto i slikata za elektronskoto bankarstvo.

Glavnite naodi mo`at da se grupiraat vo slednive to~ki:

Samo 20% od nacionalnite banki vo SAD nudele elektronsko bankarstvo vo tretata ~etvrtina na 1999 godina.Kako grupa ovie "internet banki" pridonesle so skoro 90% vo sredstvata na nacionalniot bankarski sistem kako i so 84% vo smetkite za mal depozit.

Site golemi banki nudat elektronsko bankarstvo,dodeka samo 7% od malite banki go pravat toa.

Pome|u instituciite {to nudat elektronsko bankarstvo,golemite banki nudat daleku pogolem opseg na uslugi sporedeno so malite banki.

Bankite od site golemini koi nudat elektronsko bankarstvo se pomalku zavisni od aktivnosti podlo`ni na interes i osnovni depoziti vo sporedba so bankite koi ne nudat elektronsko bankarstvo.

1.2.Glaven del

Elektronskoto (Internet) bankarstvo pretstavuva koristewe na internetot kako kanal za distribucija za bankarski uslugi,vklu~uvaj}i gi tradicionalnite uslugi,kako otvorawe na nova depozitna smetka kako i novite bankarski uslugi – elektronska prezentacija na smetki i pla}awe,koi{to im ovozmo`uvaat na klientite da primaat i pla}aat smetki preku veb stranata na bankata.Ovaa usluga im ovozmo`uva na korisnicite pristap do smetki i informacii za bankarskite proizvodi i uslugi preku personalen kompjuter ili nekoi drugi intelegentni ma{ini i napravi.Uslugite na elektronskoto bankarstvo vklu~uvaat uslugiza firmi i kompanii kako i uslugi za personalni korisnici.

...

 

-----------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.--------------------------------------   

www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]